Wing Chun treba posmatrati kao celinu, i to kao individualnu strategiju poboljšavanja tehnike ili ispravljanje grešaka.
Ovim načinom se unapređuje ponašanje pojedinca u borbi. Zato svi elementi wing chuna moraju da se od početka podučavaju
zajedno kako bi razvoj bio kvalitetan. Kao sto se slova u skoli uce po redu tako je i u wing chunu i zato je veoma lose po vezbaca,
podučavati neke stvari prekasno... jer tada se neki elementi sistema razvijaju bez podrške onih koji se namerno
propusta a koji su veoma važni... Rezultat je tada sasvim drugačiji pa je potrebno mnogo truda znoja i muke da se to naknadno popravi.
Wing chun se ne može rastaviti na delove pa reći – ovo dolazi sad, a ovo dolazi kasnije,
ili reći kad završiš sa tim onda ćeš početi sa sparingom, ali ipak postoji neki redosled ucenja cele vestine, jer dok
ne naucimo sva slova ne znamo da pisemo reci, kad naucimo slova i reci onda sklapamo recenice!!! Tako da forme služe
za uklanjanje grešaka koje nastaju pod stresom,
onda, dovođenje lakta ponovo u pravilnu poziciju, uvežbavanje pravilne strukture tela kao i razvijanje određenog ponašanja
koje je potrebno u borbi... Važno je sve naučiti zajedno, kao povezanu celinu.
Nema nikakvog smisla naučiti drvenu lutku nakon 15 godina, jer je proces razvoja već uglavnom završen.
Određeno ponašanje se razvilo – a tada početi od nule na lutci ponovo nosi sa sobom velike poteškoće jer je teško
integrisati nešto novo u svoje ponašanje posle toliko vremena. Nešto „pre-naučiti“ je izuzetno teško.
Ali opet, ne moze ni pocetnik odma da vezba na drvenoj lutki jer nije uvezbao stavove, blokove, kretanja, nema balans i drugo.
Znaci, sve ima svoj red ali se uvezbava kao konstantna celina.
Dakle, svi elementi wing chuna zajedno razvijaju tzv. „osjećaj za borbu“: Reakciju, timeing, snagu udarca, balans, osećaj za distancu,
odluke u situaciji, osecaj za napad, upornost – dakle uspostavlja se borbena spremnost.
A posle toga se sistem i ponašanje proveravaju u sparingu pa se prepoznaju poteškoće. Najčešće greške su:
lakat se kreće izvan tela, Wu Sao ne stoji uvek pravilno, položaj nogu je loš, kukovi stoje pogrešno pa se
time ograničava pokretljivost, ravnoteža i snaga udaranja kao i nedostatak balansa pri noznim udarcima. To se koriguje kroz forme i Chi Sao...
Kada su greške uklonjene povećava se stres pa nastaju nove greške koje se ponovo moraju novim treningom pretvoriti u efikasan,razuman i svestan pokret.
Ove greške su veoma individualne ponaosob – postoje ljudi koji se pod stresom slome, beže i okreću se pa se tako još slabije štite.
Drugi cak naginju tome da nakon neuspelog napada prepuste protivniku inicijativu jer nemaju dovoljno upornosti kao ni hrabrosti.
Neki previše komplikuju ili počinju svoje napade iz pogrešne distance pa pritom nepotrebno rasipaju dragocenu energiju te se brzo umore i gube.
Poznato je da sa viskom pokreta,trosi se i dragoceni kiseonik u krvi pa se borac okrece "Animal" instinktu, te radi neke pokrete koje
nikad nije vezbao a ono sto vezba sve zaboravi, ustvari usled nedostatka kiseonika u krvi i dotoka u mozak, vezbac nekontrolisano radi neke
pokrete koji nemaju veze sa vestinom. Samo sa pravilnim i redovnim vezbanjem ispravljamo te greske i dovodimo nasu borbenost do "savrsenstva".
Dakle, wing chun je nešto individualno – u svakom pogledu – u podučavanju, u vežbanju i u borbi.
Svaka osoba donosi sa sobom svoj potencijal koji traži određeno ulaganje kroz podučavanje i vežbanje.
Oznake, pojasevi i rangovi ne igraju nikakvu ulogu, svako poznaje greške drugog pa se čak i navodi da
iskoristi iste u svoju korist. Svako ko čini greške želi da ih drugi znaju kako bi se zajednički mogli pobrinuti za njih.
I svako gradi svoje "Vecito Prolece" ali po izvornom principu.
Naravno, kada vezbamo svi zajedno dolazimo do kvaliteta!
Нема коментара:
Постави коментар